Artistic research on evacuated genealogies of dance, by Ana Vujanović and Saša Asentić
It is an artistic research dedicated to the articulation of the past of the local dance scene in historical terms.
Co-authors: Ana Vujanović & Saša Asentić
Producer: Per.Art, Novi Sad.
Video-materials: Dragana B. Stevanović, Marta Popivoda, Saša Asentić
”Tigrovski skok kao način istorizacije je bazična metodologija istraživanja domaće plesne scene kroz 20.vek, predstavljenog ovom video instalacijom.
Osnovna referenca nam je Benjaminov poslednji tekst Istorijsko-filozofske teze, prema kojem: “Istorijski artikulisati prošlost ne znači spoznati je ‘kakva je, u stvari, bila’. To znači ovladati sećanjem onako kako blesne u trenutku opasnosti”. Ključna reč Benjaminove zamisli istorije je nem. Eingedenken, što je ovde prevedeno sa ‘sećanje’. Žižek, međutim, u Sublimnom objektu ideologije napominje da “ne možemo ovo Eingedenken prevesti jednostavno sa ‘sećanje’ ili ‘reminiscencija’; i doslovniji prevod kao ‘preneti sebe u mislima/u nešto’ takođe je neprimeren”, jer kod Benjamina Eingedenken je interesno prisvajanje prošlosti. Tako se plesna prošlost koju nudimo pretežno i sastoji od specifičnih sećanja intervjuisanih, koji sad-i-ovde ispisuju tamo-i-onda, ne teleološki već u jednoj slaboj genealogiji, koja je evakuisana iz zvanične istorije savremene plesne scene u evropskim i globalnim okvirima.
Prema Istorijsko-filozofskim tezama, tigrov skok je skok sadašnjosti u otvorenu prošlost, koja ju je čekala da bi se, prema Žižeku, tek tada uspostavila: »Benjamin [je] – jedinstveni slučaj u marksizmu – istoriju shvaćao kao tekst, seriju događaja koji će tek postati onakvi kakvi su oduvijek bili – njihovo značenje, njihova istorijska dimenzija odlučena je naknadno, njihovim upisivanjem u simboličku mrežu”. Ta intervencija sadašnjosti u istoriju, koja ide unazad ‘prošivajući’ je onda-i-tamo sa krizne a ne glatke pozicije ovde-i-sada je aspekt koji konstituiše našu istorizaciju domaće plesne scene. Jer, dok je istorija u zvaničnoj istoriografiji homogeno, prazno vreme kontinuiteta, u kritičkoj istoriografiji (mi je zovemo, fukoovski, genealogija) istorija je diskontinualno vreme ‘ispunjeno sadašnjošću’, kojem se pristupa s oprezne distance (kao Kleeov Angelus Novus). Jer, zaista kritička umetnička praksa nije usmerena na umetničke proizvode i snabdevanje aparata za umetničku proizvodnju već na njegovo ‘oprezno posmatranje’ kroz slojeve vremena, konteksta, aktera i specifičnih umetničkih dispozitiva…”
Ana Vujanović, 2007
http://www.perart.org/savremeni-ples/tigrov-skok-u-istoriju/